Monodrama: “Pohvala Ludosti”, Erazmo Roterdamski
Režija: Zoran Radulović
Adaptacija: Tibor Vajda
Stručni konsultant: Tibor Vajda
Glumica: Željka Jelić
Kostim: po nacrtu Anamarije Mihajlović
Premijera: Budimpešta (septembar 2007), Novi Sad (oktobar 2007)
Gostovanja predstave “Pohvala ludosti”:
• Budimpešta: Srpski kulturni centar
• Novi Sad: SNP, Újvidéki Színház, Pozorište mladih Novi Sad, Brod teatar, Filozofski fakultet Novi Sad
• Beograd: UK Vuk
• Sombor: Narodno pozorište
• Bajina Bašta, Novi Bečej, Zrenjanin, Trebinje, Sremska Mitrovica, Šabac, Kula, Ruma, Senta, Srbobran, Crvenka, Beočin, Vrbas, Bačka Palanka i dr.
“…NAJVEĆA MUDROST JE PRAVITI SE LUD ONDA KADA JE TO POTREBNO.” – Erazmo Roterdamski
Zoran Radulović, reditelj:
“Adaptaciju teksta i prvobitnu postavku ovog slavnog dela kao scenskog kazivanja uradio je reditelj Tibor Vajda. Međutim, vremenom se odlučujemo za promenu forme u monodramu, radi približavanja filozofske teme publici. Ubačeni su svetlosni i zvučni efekti, scenografija, rekviziti i urađen je kompletan mizanscen, samo su adaptacija teksta i kostim ostali isti. Predstava je sada razumljivija gledaocu, beskrajno razigrana, puna živosti, što i više odgovara temperamentu glumice. Posebno sam bio inspirisan osnovnom životnom porukom teksta da se ljudska priroda nije promenila najmanje pet vekova. Pored svih dostignuća nauke i tehnike, čovek se nije pomerio ni malo od svojih iskonskih osobina i ostaje i dalje zarobljen u svim svojim slabostima. Publika se posle 50-ak minuta Erazmovih argumenata o nepromenljivosti ljudske prirode suočava sa tom istinom, jer su ustvari i oni sami upravo najjači dokaz tome. Čovek, kao glavni akter životne komedije, ostaje izgubljen u večitoj igri Ludosti i Mudrosti, nikada ne spoznajući i ne priznajući da je njegova sreća jedino kada pobedi Ludost. Nakon predstave upriličimo razgovore sa publikom i svaki put dobijamo potvrdu da smo na pravom putu sa ovom pričom, jer naprosto, nema tog na koga “Pohvala ludosti” ne ostavi jak utisak i ne podstakne na duboko razmišljanje o sebi samom, uviđajući mogućnosti menjanja svoje životne percepcije, kao jedinog načina dostizanja sopstvene radosti”.
Svojevremeno, “Pohvala Ludosti” bila je obavezna lektira u gimnazijama.
***
Željka Jelić je bila stalni član AP “Stevan Sremac” – Crvenka, od 1983. godine i angažovana je u predstavama:
• “Pozdravi nekog”, režiser Boban Đorđević
• “Laža i paralaža”, režiser Boban Đorđević
• “Svetislav i Mileva”, režiser Dragan Jovanović
• “Jesi l’ ti to doš’o da me vidiš”, režiser Sunčica Milosavljević
• “Kralj Osvald”, režiser Ivan Hansman Jesenski
• “Vrata raja”, režiser Milan Mađarev
• “Portugalija”, režiser Ivan Hansman Jesenski
• “Karolina Nojber”, režiser Tibor Vajda
• “Ženski orkestar”, režiser Milan Belegišanin
• “Malograđanska svadba”, režiser Radoje Čupić
KC “Kula”:
• “Sve zbog bašte”, režiser Tibor Vajda
